Od danas, 12. aprila 2018. godine, možete zakazati grupnu posetu (porukom na info@belgradephotomonth.org) izložbi fotografija „Ceux du Monde“ Yann Laubscher-a, u rezidenciji ambasadora Švajcarske, Andre Nikolica 30, Senjak, Beograd
Fotograf Yann Laubscher 2010. godine po prvi put odlazi u Sibir u Republici Tuva (Rusija). Od tada se svake godine vraća divljini ove zemlje; odnosno, u regije Sibir, Kamčatku i Ural. Povezujući portrete, krajolike i objekte bez jasnih hronoloških ili geografskih oznaka, njegovo prethodno delo Poziv predstavlja uranjanje u korake grubog i neizvesnog života, koji je ispunjen slobodnim dostojanstvom.
Na svom putovanju je otkrio izolovanu dolinu do koje se dolazi prelaskom preko reke Ka-Khem (Mala Yenisei reka), gde nekih 1000 ljudi žive potpuno izolovani iz ovog sveta. Svake godine, celih osam meseci, ova dolina je odsečena snegom i zaleđenom rekom. Šest godina nakon svoje prve ekspedicije, fotograf odlučuje da se vrati, ovog puta u sred zime, i da prepešači 100 kilometara duž zaleđene reke, sve do poslednje porodice koja živi najuzvodnije, i koja je, samim time, i najizolovanija.
Nakon nekoliko beskrajno dugih dana hodanja, borbe sa promrzlinama i sa zamkama reke Ka-Khem, fotograf i njegov prevodilac su otkrili, ušuškane u samom srcu doline, isposnike koji žive u osami u jednostavnim kolibama. U svom svakodnevnom životu, u kojem se mešaju vreme za molitvu, čitanje, rad u bašti, brigu za stoku, uzgajanje, lov i pecanje, uspostavljen je određeni vid krajnjeg asketizma. Život u isposništvu znači spas.
Prošlost ovih pravoslavnih starozavetnih porodica koje su se pre više od 100 godina naselile u ovoj dolini, deo je bega koji je vezan za veliki crkveni raskol iz 1653. godine. Suprostavljajući se caru, odbijajući svaku silu i negirajući vladajuće zakone, zvanične dokumente i običaje tog “veka”, bili su primorani da se sakriju u najnepristupačnijim uglovima tajge i da žive u potpunoj izolaciji od sveta. Oslobođeni života u svetu prepunom izazova, grehova i prezira prema Bogu, spašavaju svoja tela i duše. Njihove svakodnevne aktivnosti, odeća, hrana, navike, njihov jezik, ikone, običaji, stare rukopisne knjige i legende: sve je sačuvano u ovoj dolini prošlosti, zahvaljujući velikoj udaljenosti i nepristupačnosti, uprkos tome što sa strancima razmenjuju osnovne namirnice i benzin za ribu i krzno.
Ovakvu bliskost sa prirodom, koja je istovremeno i bogata i okrutna, podržava njihova – gotovo mahnita – vera, koja im pomaže da prežive i istraju u svemu što im sudbina stavi na put. Štaviše, nasilni događaji iz prošlog veka samo jačaju ove pustinjake u njihovom viđenju grešnoga sveta.
Yann Laubscher uzima ulogu uključenog posmatrača, koji je smešten unutar, kao i izvan subjekta. Za njega bi upiranje objektiva foto-aparata na njih bio čin izdaje. Iskušenje pred kojim nije poklekao, onoj fotografiji koja je suštinski suprotna duhu poverljivosti koje skrivanje u šumi podrazumeva. Ka-Khem, tajga, sneg, led i izbe čine fotografija koje su stvorene da rekreiraju fotografovo putovanje kroz neprijateljsko okruženje, sa zaleđenom rekom kao niti koja vodi pripovedanje.
Fotografije koje je zabeležio lebde u ambivalentnosti koja je povezana sa sve većim trgovanjem sa svetom. U istom pokretu, one su podjednako prisutne i odsutne u svetu, fizički su zaustavljene otpornom i gotovo animalnom lepotom svog načina života, ali u kom intrinzički deluje neki vid odricanja, napuštanja. Ne tražeći pojednostavljenje niti se povinujući logici, fotograf strukturiše jezik, a ne stil. Vizija slike snimljena izdaleka ili izbliza: svakom od njegovih slika prvenstveno upravlja njena vlastita tačka ravnoteže.
Uz podršku ambasade Švajcarske u Beogradu
