All posts by belgradephotomonth

BPM 2019: Laurent Baheux – Instinkt i teren/Instinct and Terrain

5. April, 19h
Institut français de Serbie/ Francuski institut u Srbiji
Knez Mihailova 31, 11000 Belgrade, Serbia

Instinkt i teren su dve premise francuskog fotografa Lorana Baea. Rođen 1970. godine u Poatjeu, na početku karijere pokriva međunarodne sportske događaje, pre nego što će se okrenuti životinjama i divljini. Od početka 2000-ih godina, radi na seriji prikaza prirode u monohromnom stilu, sirovom, ispunjenom i punom kontrasta. Poput humanista koji boravili na ulicama da bi fotografisali život ljudi, Loran Bae provodi vreme u divljini
da bi fotografisao životinje. Bez kaveza ili ograde, subjekti postaju ličnosti koje u datom trenutku iskazuju snagu slobode, lepotu svoje ličnosti i svu nežnost života u zajednici. Bilo da je perspektiva sužena ili bez ose, da se radi o zrnu ili šumu, Loran istražuje sve puteve u cilju uvećanja životinje, pre nego njenog predstavljanja.

Fotograf postaje aktivista koji se bori za zaštitu životinja i podržava inicijative, udruženja i fondacije kao što su GoodPlanet, Institut Jane Goodall, Cheetah For Ever, One Voice ili l’Aspas. Godine 2013, postaje ambasador dobre volje programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine i učestvuje u kampanji protiv krivolova Wild & Precious. Loran Bae primarno podržava aktivnosti u cilju zaštite živog sveta i protvi eksploatacije životinja. Fotograf poziva na prekid destruktivnih aktivnosti kao što su lov, fizičko ili psihičko
maltretiranje poput cirkusa, zooloških vrtova ili koride.

Veoma poznate zbog svoje estetske snage i autentičnosti, crno-bele
fotografije Lorana Baea su predmet raznih izdanja, publikacija, izložbi, predavanja i redovno su prikazivane u Francuskoj i inostranstvo.

BPM 2019: Ivan Hadži Zdravković SOSA – Dinarska lepota

5. April, 19h
Muzej Jovana Cvijića
Jelena Ćetković 5, Belgrade, Serbia

IVAN HADŽI ZDRAVKOVIĆ SOSA (1952-2013)
Dinarska lepota kustosi Ivana Zdravković i Ljudmila Đukić

Interesovanje za fotografiju i pokretne slike odvodi Ivana Hadži Zdravkovića Sosu 1971. godine iz Niša u Beograd, gde upisuje tek osnovane studije kamere pri Fakultetu dramskih umetnosti. Idući u korak sa savremenom tehnologijom, usavršavao se i nesebično prenosio svoju ljubav i znanje na mlađe generacije. Bavio se obrazovnim radom sve do smrti, kako u stručnim školama, tako i na univerzitetskom nivou. Izložba je inspirisana istraživanjima Jovana Cvijića o odnosu čoveka i prirode, i njegovim tvrdnjama da je dinarski tip blisko vezan za zemlju i prirodu. Na Dinarsku
lepotu i ideju Cvijića o čoveku kao ekosenzibilnom biću aludira se preko lepote ženskog tela i motiva iz prirode. Ovi radovi nastali u poslednjim godinama umetnikovog života jasno prenose Ivanovu beskrajnu ljubav prema fotografiji, i veštinu i talenat da se istom izrazi. Na fotografijama je izražen kolorit, uravnotežena kompozicija, kako na ženskim aktovima, tako i na motivima iz prirode. Tehnikom preklapanja, po kojoj je umetnik poznat, ženski aktovi su smešteni u prirodni ambijent. Cilj izložbe je da se fotografijama koje ilustruju Cvijićeve reči podstakne pre svega na povratak prirodi, na razmišljanje o njegovom delu i ukaže na aktuelnost njegove
ideje o ekosenzibilnosti ljudskog bića. Autorke izložbe Ivanovih fotografija su njegova ćerka Ivana Zdravković i kustoskinja Ljudmila Đukić. Dizajner izložbe je Jelena Macanović.

BPM 2019: Joan Alvado – Cuban Muslims, Tropical Faith

4. April, 19h
Pro3or
Koče Popovića 9, 11000 Belgrade, Serbia

Kuba je jedna od poslednjih zemalja u koju je islamska vera kročila. Iako je još uvek nepoznato, broj kubanskih muslimana u proteklih par godina raste. Ovaj rast je jako povezan sa trenutnim promenama na Kubi, koje podrazumevaju veću religijsku toleranciju.

Sa trenutnom populacijom od svega 3.000, kubanski muslimani su naseljeni u nekoliko okruga Havane, ali takođe i širom drugih okruga, kao što su Kamagvej, Santiago, ili Varadero.

Zašto je muslimanska zajednica rođena usred socijalističkih Karipskih ostrva?

„Kubanski muslimani” je projekat koji ne nastoji da ponudi konkretne
odgovore, već želi da ponudi trag razmišljanja. Istraživajući jednu od
najjedinstvenijih religija širom sveta, stvara se inovativan pristup Kubi i islamu. Cilj je razbijanje vizuelnog stereotipa, istraživanje problema kao što su identitet, vera i tradicija.

U subotu, 6. aprila 2019. od 12 časova stručno vođenje kroz izložbu održaće sam autor, Joan Alvado. Ovom prilikom predstaviće svoj rad i najnoviju foto knjigu.

Ova izložba realizovana je u saradnji Instituto Cervantes de Belgrado, Pro3or i festivala Belgrade Photo Month i veliku podršku Acción Cultural Española, AC/E kroz PICE program za međunarodnu promociju španske kulture putem mobilizacije umetnika, zahvaljujući kojem će španski umetnici Joan Alvado i García de Marina učestvovati na Belgrade Photo Month.

BPM 2019: Olivia Heussler – Zürich, Sommer 1980

4. April at 12h
Residence of the Swiss Ambassador. Belgrade.

Zürich, Sommer 1980 (Cirih, leto 1980.) je izložba koja govori o preprekama, barikadama, o uniformisanoj policiji, demonstracijama, gumenim mecima, vodenim topovima, i uobičajenim dozama suzavca.

Pre trideset godina, ulice Ciriha su bile na korak od rata. Sukob koji se dešavao između alternativne scene i institucija kao i nasilje i pripravnost koji su bili na ulicama je danas teško zamislivo.
Anarhistička omladina 1980. za razliku od 1968. godine, je predstavljala avangardni spektakl koji je dostigao internacionalni uspeh. Jedini zahtev koji su oni imali je bio otvaranje Autonomnog Omladinskog Centra (AJZ), ali zapravo ono što su oni hteli je bilo sve i odmah.
Insistirajući na svemu, naginjujući ka apsurdu, dadaističkim duhom i
subverzivnom kamuflažom, pokret je uznemirio već postojeće političke sile, uključujući i one koji su tek 1968. započeli svoju karijeru u institucijama.
Bitke na ulicama tog leta 1980. godine obeležile su pomak na kulturnoj sceni u Cirihu, ali su takođe obeležile i sveobuhvatni razvoj promocije urbane kulture mladih. U ordređenoj meri, ovaj kulturni događaj je bio ispred svog vremena, a bez njega ne bi bilo uličnih protesta, kultura ne bi imala međunarodni uticaj.

Kao fotograf, Olivia Heussler je bila ujedno i aktivista i svedok tog vremena. Njene fotografije prikazuju leto čije su scene nasilja i radosnih događaja promenile ali takođe i dale trajan uticaj na mnoge živote.

Rezidencija ambasadora Švajcarske u Beogradu
Andre Nikolica 30, Senjak. Beograd

Grupne posete realizuju se uz prethodnu najavu na e-mail info@belgradephotomonth.org, Angelina Bartula.

Pre otvaranja izložbe, Olivia Heussler će održati dve tribine:
2.4.2019. 17h – 18,30h Fakultet za medije i komunikacije (na engleskom jeziku)
3.4.2019. 11h – 13h Artget Galerija sa Daniel Belinchon (na španskom jeziku uz prevod na srpski)

Uz podršku ambasade Švajcarske u Beogradu

BPM 2019: Nestvarna je stvarnost – Izložba fotografija i crteža

3. April, 20h
Papergirl Galerija Hub
Kralja Milana 15, 11000 Belgrade, Serbia

“Nestvarna je stvarnost” je autorski koncept Mire Vujović, diplomirane istoričarke umentosti i osnivačice Proces Galerije, trenutno zaposlene kao kustos u galeriji Lucida u Beogradu. Ideja koncepta je prožimanje i inspirativna, dvosmerna kolaboracija autorke fotografija- Vesne Dobričić i autorke crteža- Dragane Milosavljević. Cilj je preispitivanje nastanka i opstanka duhovnih i materijalnih stvarnosti.

Splet događaja koji ne bi da prođu mimo naših reagovanja, prisustvujemo i kad ih ne želimo. Počinju, traju, nestaju, a još su tu. Ostavljaju za sobom ponešto od tih trajanja, davanja i oduzimanja. Ne pitamo, ne odgovaraju, uživaju sva prava da budu deo nas i kad nisu u nama. Transcendentalno otkrivanje jave, zataškavanje snoviđenja, preplitanje i kolažiranje fragmenata stvarnosti ili irealnosti.
Možemo birati da vidimo kako želimo, osećamo kako pulsiramo, stvaramo kao nikada do sada, pa se samo-iznenađujemo, prijatno i vanvremenski, vanprostorno. Naši svetovi, kataklizmične matrice opterećujuće ili prijatne scenografije. Zašivanje predela da bismo amnestirali pukotine. Imaginarna stvarnost je realna iako ne lažemo. Svačija istina prirode je neiscrpni prostor osmišljavanja prilika, nekome ili nikome vidljivih slojeva. (Mira Vujović)
Vesna Dobričić (1997)- Autorka fotografija
Studira fotografiju na Fakultetu Primenjenih umetnosti od 2016. godine. Bavi se apstraktnom fotografijom – analognom, digitalnom i eksperimentalnom. Inspiraciju crpi iz tekstura na koje nailazi u svakodnevnom životu i arhitekture. Posebnu pažnju posvećuje fotolaboratorijskim eksperimentima.

Dragana Milosavljević ( 1981)- Autorka crteža
U Beogradu. 2010. godine završila Fakultet primenjenih umetnosti, Odsek dizajn tekstila u Beogradu. Izlagala na više grupnih izložbi od 2008. godine. Dobitnica nagrade Fonda Iva Vrinjanin za najbolje ostvarenje u tekstilu 2010. godine.

BPM 2019: Izložba radova finalista godišnjeg konkursa „Ženstvenost“

29. Mart – 3. April 11h
Pro3or
Koče Popovića 9, 11000 Belgrade, Serbia

Finale konkursa portala Refoto za najbolju fotografiju na temu “Ženstvenost”

Jedna od onih misterioznih i zagonetnih stvari koje muški rod uočava ali ne uspeva u potpunosti da shvati jeste ženstvenost, osobina koja nastaje kombinacijom pre svega prirode, potom ponašanja i na kraju izgleda žene. Ova osobina nije vezana za lepotu niti je povezana sa starošću, to je jednostavno ono “nešto” što izaziva posebnu pažnju kako muškog tako i ženskog roda. Posebno je važno naglasiti da se muška vizija savršene ženstvenosti drastično razlikuje od onoga šta žene gledaju – na ženi. Ono što bi mogli da dodamo jeste i to da se ženstvenost postiže stvaranjem a ne brisanjem razlika između polova.

Pokretanje našeg konkursa izazvalo je (očekivane i željene) žestoke reakcije. Ono što smo mi želeli jeste otkrivanje posebnosti i vašeg shvatanja termina ženstvenost. Deo ženske populacije imao je kritičke pokušaje koji iskreno rečeno nisu imali smisla jer su bili žestoko polarizovani. Sa muške strane saradnja sa ženskim modelima ponekad je, zbog neodgovarajuće interpretacije pojma ženstvenost, dala fotografije koje su okarakterisane kao promašena tema. Ipak, a u skladu sa tradicijom i reputacijom Refoto konkursa pred vama je izložba nastala kao izbor od nekoliko hiljada pristiglih fotografija.

BPM 2019: Nedovršena reč / La Palabra Inacabada

2. April 19h
Instituto Cervantes de Belgrado
Čika Ljubina 19, 11000 Belgrade, Serbia

Ižložba će biti otvorena od 2. do 28. aprila 2019. godine.

García de Marina (Hihon, Španija, 1975). Predmet koristi kao sredstvo izražavanja od 2011. godine. Do sada je imao više samostalnih izložbi i učestvovao je na brojnim umetničkim događajima, kako u Španiji, tako i u inostranstvu.

Ovog pesnika svakodnevnog privlači simbolika predmeta, nasumična veza elemenata koji na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, sažimanje i suština. Njegovo stvaralaštvo se zasniva na intuiciji, idejama, nadrealnom i svetu snova i podsvesti.

Uoči otvaranja izložbe, sa početkom u 17:30 časova, Garsija de Marina će nam govoriti o svom stvaralačkom procesu. Razgovor će biti vođen na španskom jeziku uz prevod na srpski, a u ulozi moderatora naći će se David Pujado.

Ova izložba realizovana je u saradnji Instituto Cervantes de Belgrado i festivala Belgrade Photo Month, uz pomoć Pokrajinske vlade Kneževine Asturija i veliku podršku Acción Cultural Española, AC/E kroz PICE program za međunarodnu promociju španske kulture putem mobilizacije umetnika, zahvaljujući kojem će španski umetnici Joan Alvado i García de Marina učestvovati na Belgrade Photo Month.

BPM 2019: Aleksa Vitorović / All Pros, No Cons

2. April 19h
Dom omladine Beograda
Makedonska 22, 11000 Belgrade, Serbia

Prva samostalna izložba snapshot fotografija Alekse Vitorovića “All Pros, No Cons” u saradnji sa kustoskinjom Andreom Tešanović, na dokumentaran način beleži momente iz svakodnevnog života, smeštajući kontekst vremena u fokus posmatrača. Kroz izgradnju lične percepcije, autor prikazuje svet undergorund kulture, ističući vrednosne stavove pripadnika različitih potkulturalnih ideologija. Marginalizovani koncept antisistemskog društva izmešta racio iz okvira fundamentalne recepcije posmatrača i na taj način uvodi u svet ideološki diferenciranih stavova, modela ponašanja i načina života. Dokumentovanjem potkulturalnih odlika (kao što su pank i kvir ideologija, tehno žurke, vožnja skejtborda i insistiranje na korišćenju opijata), autor podstiče autentičnost novog – redefinisanog njuejdžizma, koji regresivno deluje na kontekst izvan mainstram-a. Na taj način umetnik ’portretiše’ estetiku generacije koja je odrastala u spektru antiglobalističkih normativa.

Izložba “All Pros, No Cons” predstavlja simulaciju sobe adolescenta, koji u vremenu lične katarze tokom odrastanja, dekonstruiše prostor i saživljava se sa kontekstnim decentriranog društvenog narativa.

“Fotografija Alekse Vitorovića je autoritativna koliko je i naivna. On ne vidi spektakl u bolu ili patnji. On ne traži lepotu u subjektima kao što su lepe žene ili lepi zalasci sunca. On transformiše realnost kao takvu u egzotičnu nagradu. Iz njegovih se fotografija često ne može ništa razumeti. Čin kidnapovanja stvarnosti i njihovo prevođenje u slike je njihova jedina svrha. ALL PROS NO CONS, njegova prva samostalna izložba, će pak biti svojevrsni meganarativ ispričan slikovnim fragmentima akumuliranim otkako je počeo fotografisati na film. Iskopava fascinaciju u svakodnevnom životu, boreći se protiv ultimativnog ubice ljudskog duha – dosade. Potom tu zaplenjenu fascinaciju nesebično distribuira među posmatračima. Oslanjajući se na tradiciju snepšot fotografije, Aleksin rad je memoar mladosti, kvir ideologija, skejt kulture, opijata, panka, tehno žurki i snažnih stavova. Prostorna instalacija će biti postavljena kako bi pomogla posmatraču da transcendira u svet izgrađen na slikama. Zidovi su vrtoglavo zasićeni ogromnom količinom fotografija, stvarajući atmosferu spektakla i haosa. Ova egzibicija je pozivnica da se izgubite unutar tripozne vizuelne utrobe. Sve u vezi nje je sjajno, prelepo, ugodno i odlično – stoga joj je i ime ALL PROS NO CONS.”

Andrea Tešanović

Aleksa Vitorović (1994) je vizuelni umetnik i student na Fakultetu za medije i komunikacije. Živi i radi u Beogradu. Kao fotograf, profilisao se u dokumentarnom žanru oslanjajući se na tradiciju snepšot fotografije. Njegov rad pored fotografije podrazumeva film kao i eksperimente sa štampom. Izdao je foto fanzin Varikina 2018. godine, produciran na kućnom Xerox štampaču. Ko-izdao je HALI GALI Fanzin 2019. godine kao kustos. Trenutno radi na svom prvom kratkom filmu.

Andrea Tešanović (1992) je vizuelna umetnica sa usmerenjima u kreativnoj direkciji i kustoskom radu. Počela je da se bavi kustoskim radom na master studijama transdisciplinarne humanistike I teorije umetnosti. Kurirala je izložbu Instatution (Galerija Pro3or, 2017) koja se bazira se na mapiranju tendencije digitalnih radova da ulaze u konvencionalne izlagačke institucije. Ta izložba je bila integralni deo master rada na temu Digitalna kustoska ponašanja i egzibicionizam danas. Ko-izdala je HALI GALI Fanzin čiji je kustos. Zanima je kuriranje kao umetnički čin, kuriranje identiteta, kao i savremeno slikarstvo i fotografija.

Galerija Doma omladine Beograda
Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;
nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.

BPM 2019: Razgovor sa Garsijom de Marinom

2. April 17:30 – 19h
Instituto Cervantes de Belgrado
Čika Ljubina 19, 11000 Belgrade, Serbia

Fotografija Garsije de Marine je suštinski nesaglasna sa stvarnošću, transformiše i ispisuje nove identitete predmetima, izdiže se iznad očiglednog i naglašava veličanstvenost svakodnevice. Ogoljenost njegovih fotografija prepušta protagonizam samim predmetima koji su lišeni svoje suštine kako bi bili ponovo izmišljeni. Umetnik je u potrazi za emocijom koju će dati priboru za jelo, ili šibici, ili pak pokušava da ispriča priču, svoju sopstvenu, prikazajući ljusku jajeta.

García de Marina ne izvodi nikakvu manipulaciju na fotografijama, već transformiše objekte stvarajući scenografije, tražeći potom najbolju perspektivu da ih fotografiše. Polazeći od minimalističkih osnova, kreativnost njegovog pogleda stvara novu stvarnost. Iz opažanja nastaje kreativnost, dok se iz imaginacije stvara inovacija.

Na ovom razgovoru sa direktorom festivala Belgrade Photo Month, umetnik će nam govoriti o svojim radovima, pokazujući fotografije u evoluciji od potrage i razvoja koncepta, objašnjavajući kako je došao u svet predmeta, kao i o stvaranju i realizaciji slika. Podsetiće nas i na svoja poslednja dva projekta „Diálo2“ i „Inocentes“.

Predavanje će biti održano na španskom sa simultanim prevodom na srpski. Ulaz slobodan. Broj mesta ograničen.