1. April 20h
Atelje i galerija Čubrilo
Milenijumska kula na Gardošu
Grobljanska bb, Zemun

Tokom fotografisanja prizora na ulicama, onako kako savremeni ulični fotografi pristupaju toj temi, polazi se od ideje uočavanja apsurda, neobičnih i lucidnih životnih situacija koje se, izborom ugla i odnosa prvog i drugog plana, približavaju idejama nadrealizma. Što je situacija čudnija fotografija ubedljivije prenosi atmosferu kretanja, života i svakodnevnih rituala.

Fotografije Dragana Babovića istražuju upravo tu liniju i, pored toga što su snimljene u Parizu, zapravo ilustruju fenomen grada na univerzalnom planu. Umetnik je izbegao romantičan odnos prema Parizu, nije podlegao idejama turističke fotografije ili uzdizanja grada isključivo po njegovim istorijskim toponimima. Čak i kada se uoče spomenici kulture ili druga značajna mesta u Parizu, oni su skrajnuti, jer autoru nisu bili primarni element interesovanja.

Ono na čemu je, sa druge strane, Babović insistirao upravo su životne priče, komunikacija prolaznika, a na prvom mestu pomenuti nadrealizam svakodnevice u kome se dešavaju suštinski momenti zanimljivi za fotografisanje, jer je ulica uvek mesto provokativnih motiva. Ali oni su često proizvod inteligencije fotografa koji uspeva da poveže situacije koje običan prolaznik ne primećuje. Autor nam sugeriše da, kada šetamo velikim metropolama, ne posmatramo isključivo kulturu koja je istorijski identitet, već i da, putem foto-aparata, izdvojimo ono što je pozicija autorskog gledanja. Kadar koji ograničava vidno polje je suštinski izbor, on je lična karta fotografa koji određuje šta je to što zavređuje pažnju. A kod uličnih fotografija Dragana Babovića upravo to je ključni detalj u definisanju
umetničkog pogleda na Pariz, ali i sveta oko nas.