„Smrću Josipa Broza Tita, rođenog u Kumrovcu (Austrougarska, današnja Hrvatska) 7. maja 1892. godine, i preminulog u Ljubljani (SFR Jugoslavija, današnja Slovenija) 4. maja 1980. godine, umrla je i jedna država. Država koja je bila neprirodna kao što su bile mnoge druge i koja je veličanjem starih vrednosti predstavljala produžetak stare Kraljevine Jugoslavije, ali koja je, kao što se to često dešava, imala ograničen vek trajanja.

SFR Jugoslavija predstavljala je središte kultura i religija, mesto susreta tri drugačija kulturna i društvena entiteta. Bila je deo dve najveća sile sa kraja prošlog milenijuma, ali je na kraju postala žrtva dve najmoćnije sile 20. veka. Bila je bojno polje, iznova i iznova. Jugoslavija: san intelektualne elite i san ključne ličnosti 20. veka koja nije mogla da je preživi.

Tito je bio državnik i čvrst branilac svojih ideala. Bio je neumoljiv prema onima za koje je verovao da su izdajnici. Tepih ispod kojeg je krio svoje probleme bio je Goli otok. Jedan je od osnivača Trećeg puta. Na njegovu inicijativu i na inicijativu indijskog premijera Džavaharlala Nehrua, 1961. godine u Beogradu se rodio Pokret nesvrstanih, zajedno sa Egiptom, Ganom i Indonezijom. Nikada nije prihvatio podređenost Staljinu i njegovim satelitskim državama, ali takođe nije oklevao da napadne američku flotu kad je to bilo potrebno.

Autokrata, maršal, njegovoj državničkoj sahrani prisustvovalo je najviše ljudi do sahrane pape Jovana Pavla II 2005: četiri kralja, trideset i jedan predsednik vlade, šest prinčeva, dvadeset i dva premijera, četrdeset i sedam ministara spoljnih poslova iz sto dvadeset i osam različitih zemalja od sto pedeset i četiri koje su činile UN. Ono što su mnogi verovali da će se dogoditi, dogodilo se: U vreme konačnog zapečaćenja njegovog mauzoleja, unutra ostaviše i Jugoslaviju… tačno pre 40+1 godine.“

Imre Sabo, rođen 1956. godine u SFR Jugoslaviji, jedan je od najpriznatijih jugoslovenskih foto-reportera svoje generacije. Moglo bi se reći da je bio samouk, iako nikada nije izostao ni sa jednog časa fotografije na Fakultetu dramskih umetnosti, ali uvek samo kao posmatrač. Sa dvadeset i tri godine počeo je da radi kao foto-reporter u Ilustrovanoj politici, a u trenutku kada je imao dvadeset i četiri godine, dogodila se Titova smrt, kao i to da ga Ilustrovana politika nije akreditovala kao reportera za taj događaj. Međutim, on je na sopstvenu inicijativu pokrio Titovu sahranu. Bez pristupa najboljim lokacijama i bez najbolje opreme na raspolaganju, uradio je veliki posao po kojem će kasnije biti prepoznat, a čiji deo je ovde izložen i objavljen u različitim publikacijama. Godine 1989. koja je zbog pada Berlinskog zida bila još i ključna godina za Evropu, počeo je da radi za dnevni list Politika, a kasnije i kao urednik fotografije za NIN magazin do 1995. godine, kada započinje rad kao samostalni umetnik. Pokrivao je rat na Balkanu, uglavnom za nemački magazin Stern. A fotografije su mu objavljivane i u listovima „Focus”, „Spiegel”, „Le Monde”, „L’express”, „Time”, „Newsweek”, „Herald Tribune”, „Le Nouvelle Observateur”…

Učestvovao je na preko dvesta izložbi, među kojima su: „Light and Shadows on the Balkans”, Beograd (2009), Bukurešt (2010), Istanbul (2010) i Ankara (2010); učešće na izložbi „Lessons from ’91” gde su bili uključeni i njegovi radovi iz ratova u Jugoslaviji devedesetih (2016. i 2017) Zagreb, Beograd, Berlin i Maribor; i odnedavno samostalna izložba „Devedesete”, u okviru koje je ponovo izložio svoje radove na temu užasnog rata, a predstavljena je u Užicu, Beogradu, Mokrinu, Kragujevcu, Nišu, Paraćinu, Valjevu i Mariboru (Slovenija) u okviru Festivala Fotografije Maribor (2018. i 2019).

Kustos izložbe: David Pujadó i Puigdomènech (David Pužado i Puđdomenek)

Prevele s katalonskog: Tajana Marković, Sonja Stanković, Kristina Stevanović i Doris Pantelić.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.