Still Birth

Vrhunsko majčinstvo. Rad Kjare Ernandes razvija se na dva generativna nivoa, oba apsolutna. U ovoj postavci knjiga i projekat „Still Birth“ postaje subjektivno i egzistencijalno pulsiranje nad rađanjem slike i nad rađanjem prirode, eruptivnim i reproduktivnim. Dve geneze koje, preklapajući se privremeno prekidaju vreme. Muškarac, doktor, otac, porodica posmatraju: između arhetipova i hore (grč. khôra). Kjara je bila, nije, i biće drugo. Na ovoj liniji razvija se dijalog sa materijom koja ključa iz prirodne utrobe šumskog, htoničnog, noćnog.
Epifanije svetlosti trenutno sublimiraju tlo i ponore koji se u njemu otvaraju. Eksplozivna vertikalnost, horizontalnost koja produbljuje pogled. Vreme činjenica i hronike u arhipelagu je događaja kako bi svedočilo o vremenskoj liniji, u potpunosti ljudskoj. Ali u ovom odrazu figurativnih ritmova i ponavljanju oblika, neophodan je diskurs o slici i njenom trenutnom metabolisanju. Rastapanje granica je nemogućnost zadržavanja prepoznatljivosti i jasnoće. U priviđenju slike gubi se istorijska uloga fotografije. Arhivska fotografija, dokument, priča, postaju prozračne pojave u plodnoj materici.

Simone Aconi https://www.simoneazzoni.net/

Rođenje deteta je niz iznenađujućih sati. Katarzični događaj. Preobražaj. Ali ponekad se iščekivana katarza uguši u prekinutom zvuku. A bezlični beli mantili deklamuju isprazne medicinske fraze, satkane od nade i rezignacije. Svaka porodična priča ima svoje fraze. Kjara Ernandes, jedne letnje noći 1989. godine, rodila se mrtva. To je trajalo pet dugih minuta. Najretoričnije i najšokantnije priče utkale bi se u patnju jedne majke. Grozničavu nemoć oca. Mahnitost lekara, sveštenika racionalističkog kulta u potrazi za nekim malim laičkim čudom. I olakšanje pri tom prvom udahu. Ali zanemarili bi glavno biće, novorođenče. Kao da nezrela emotivna sfera te devojčice, nju štiti od varijacija još uvek nepoznatog sveta. I primorava je da pet beskrajno dugih minuta čeka na pragu. „Still Birth“ nije samo knjiga, već i rezultat vizuelnog utiskivanja, limba koji se urezao u podsvest jedne devojčice koja je odlučila da sačeka negde drugde, pre nego što se izbori za sopstveno pravo na postojanje. Ove stranice nastoje da rekonstruišu unikum jedne tridesetogodišnje žene koja se ne seća te devojčice, ali oseća zemaljsku energiju koja teče u njoj. Onu energiju, koju Španci nazivaju Duende, a koju je Garsija Lorka opisao ovako: „Duende pripada nekolicini. To je energija zemlje. Zna se samo da spaljuje krv kao stakleni tropi, iscrpljuje, odbacuje svu prijatnu naučenu geometriju, lomi stilove, oslanja se na neutešnu ljudsku patnju.“ U ovom nemiru nastaje „Still Birth“. Od prvih narativnih temelja naseljenih nepokretnim predelima, stenovitim panoramama – upravo Duende-om koji se za tih pet minuta nastanio u njoj – Kjara Ernandes nastavlja svoje neprestano lutanje. Još jedan narativ nastao je u tim neizvesnim pejzažima – narativ o njenom Ja. „Still Birth“ postao je rekonstrukcija sopstvene prošlosti, polazeći od epicentra, ne-rođenja, kako bi uspela da razume sebe i sopstvenu maštu. Porodični predmeti, arhivske slike, aluzivni i poetski simbolizam, klinički nalazi sa njenog rođenja, sve to doprinosi produbljivanju tih pet minuta, pretvarajući ih u ključni narativni punktum oko kog se vrti i sama egzistencija autorke. Egzistencija obeležena i neprestanom potragom za sopstvenom slikom. Kjara Ernandes se zadržava na svakom delu svoga lica, kao da želi da ga ponovo prisvoji, do najsitnijih detalja, kao da ne pripada njoj. Opsesivno ga fotografiše, upoređujući ga sa licem svoga oca i svoje majke, rastvarajući ga u svetlosti. Sve dok ne postane maska izvajana u gipsu, pretvarajući ga tako u simulakrum, skulpturu nepokolebljivu pred protokom vremena. Stvaranje kalupa sopstvenog lica podseća na tradicije davnina, sumraka. Ali maska Kjare Ernandes nije pogrebna. To je zaostavština leptira kada napušta svoju čauru, već preobražen. Možda je to duboko značenje koje nosi „Still Birth“. I pre poetskog istraživanja sopstvene prošlosti, slavljenja sopstvenog bivstvovanja u svetu, „Still Birth“ je kraj jednog putovanja. To je obred prelaza, pri kom autorka sakuplja i sažima svoje biće, šireći ga i ponovo ga asimilirajući. I pripremajući se tako da nastavi svoj put.

Frančesko Rombaldi https://www.instagram.com/francesco_rombaldi/

Kjara Ernandes (Rim, 1989)
Kjara Ernandes je vizuelna umetnica koja živi na relaciji Rim – Viterbo.
Nakon gimnazije, pohađa Rimsku školu fotografije a potom svoje interesovanje usmerava na scensku fotografiju. Počinje da radi kao scenski fotograf u oblasti savremenog pozorišta i scenskih umetnosti. 
Godine 2018. upoznaje Frančeska Rombaldija, osnivača časopisa „Yogurt Magazine“ i prostora koji se fokusira na vizuelne umetnosti i savremenu fotografiju. Između 2018. i 2021. stvara i realizuje „Still Birth“, autobiografsko istraživanje u kojem izučava i obrađuje različite lične teme vezane za njeno rođenje, istraživanje koje čini temelj njenog umetničkog istraživanja i struktuira ga. Ovaj rad je postao knjiga, objavljena 2021. godine u izdanju izdavačke kuće „Yogurt Editions“ i predstavljena u okviru bijenalnog festivala savremene fotografije u Rimu, „Charta“.
Godine 2022. dobija nagradu „Giovane Fotografia Italiana“, izloživši „Still Birth“ u okviru festivala „Fotografia Europea“ u Ređo Emiliji.
Pozvana je da izlaže na festivalu „Athens Photofestival 2022“, ulazi u finale festivala „Circulation(s) ’22“ i u uži izbor na različitim međunarodnim festivalima.
Godine 2023. pozvana je u Italijanski institut za kulturu u Stokholmu, u okviru izložbe „Eyes on tomorrow“, koju je organizovala i priredila „Giovane Fotografia Italiana“. Poslednjih godina autorka je obogatila svoj istraživački rad učešćem u raznim umetničkim rezidencijama, zahvaljujući kojima je imala priliku da radi sa novim medijima i da koristi multidisciplinarni vizuelni jezik.
https://www.instagram.com/chiara.ernandes/

„Grenze Arsenali Fotografici“ je međunarodni festival fotografije u Veroni, na čijem su čelu Frančeska Mara i Simone Aconi. Reč je o opservatoriji o jezicima i žanrovima savremene fotografije. Godišnji kalendar festivala, koji je stigao do sedmog izdanja, obuhvata susrete, radionice i razgovore koji se održavaju u celoj četvrti Veroneta. Izdanje iz 2024. godine posvećeno je temi „Odricanje“.
https://www.grenzearsenalifotografici.com/

Projekat „Yogurt“, nastao 2015. godine kao onlajn časopis posvećen vizuelnim umetnostima, odlikuje neprestano istraživanje pokreta, polja ispitivanja, estetskih i narativnih tendencija i graničnih teritorija savremene fotografije.
„Yogurt“ se razvija kroz onlajn časopis, biblioteku, prostor „Paper Room“, specijalizovan za foto-knjige, izdavačku kuću i kreativnu agenciju.
„Yogurt“ organizuje i festival „Charta“ posvećen foto-knjigama.
https://yogurtmagazine.com/