Tu sam gde bi trebalo da želim da budem

Umetnice: Marija Dragojlović i Lidija Delić
Kustos: Mia David

Odisej: Sve me je vodilo tebi. I razum I srce. I zvezde I kompasi. I evo me sad. I ne
znam šta bih sa sobom. Šta se radi kada stigneš? Da li smem da te volim, da se
pustim ili imam odgovornost i obaveze prema životu koji sam imao.
Kalipsa: Čekala sam te. Dozivala. Navodila sam morske struje da mi te dovedu. Volim
te. Ostani. Daću ti besmrtnost ako ostaneš. Bićemo zauvek zajedno.
Penelopa: Stojim na obali mora, gledam u pučinu i čekam te. Zaustavila sam život i
čekam te. Čekam da proživiš svoje avanture i vratiš mi se.
Prema grčkoj mitologiji Odiseja je nakon brodoloma more izbacilo na ostrvo Ogigiju
gde je živela nimfa Kalipso. Njih dvoje su se strastno zaljubili i započeli zajednički
život. Odisej je bio rastrzan između strasti prema Kalipsi, mogućnosti da bude
besmrtan i nostalgije za domom i porodicom. Posle sedam godina bogovi su
prelomili i odlučili da je vreme da Kalipso pusti Odiseja i dali su mu splav sa hranom i
vodom. Hermes je bio zadužen da to kaže Kalipsi. Neki izvori kažu da je Kalipsa rodila
sina Odiseju a drugi da je umrla od tuge.
Za to vreme Penelopa čeka. Ne zna da zaljubljen živi sa drugom ženom. Ali oseća da
misli na nju. Odisej, veliki Odisej, hrabri avanturista, ne može da odluči. Bogovi su
presekli umesto njega. Bogovi su izabrali dužnost i obavezu. Ali šta ako ne verujemo
u bogove? Postoji li prava odluka? Dve žene pate, muškarac pati, neka deca pate,
zbog muškarca rastrzanog između obaveza, dužnosti i ljubavi. Postoji li uopšte čista
ljubav, bez emotivnih ucena, krivice, odgovornosti? Da li je snaga ostati ili se pustiti?

Mia David